Svetlana Biorac Matić: Slomljeno srce

Mama ne voli tatu,

tata ne voli mamu,

od sutra više nismo

skupa u istom stanu.

Mama pakuje torbe

eno, puni već drugu...

Može li u nju da stavi

i ovu moju tugu?

Tata me mazi po kosi

kaže mi da me još voli.

„Za vikend bićeš kod mene,

kad god ti trebam, pozovi.”

Mama prevrće oči

pruža mi šal i kapu,

meni iz oka kradom

dve krupne suze kaplju.

Ni da se pozdravim nisam

stigao s društvom u školi,

Jana da odlazim ne zna

i to me mnogo boli.

Evo već taksi trubi

ja bi da vrištim od bola,

zatvaram vrata od stana

ostavljam srca pola.

Svako će od njih dvoje

sad putem svojim da krene

a šta ja zapravo želim

niko da pita mene.

„Učini za mene nešto”,

tiho se Bogu molim,

„opet im ukrsti staze

ja ih oboje volim.”

Maštoplet