Ilustracija: AI Mama ne voli tatu, tata ne voli mamu, od sutra više nismo skupa u istom stanu. Mama pakuje torbe eno, puni već drugu... Može li u nju da stavi i ovu moju tugu? Tata me mazi po kosi kaže mi da me još voli. „Za vikend bićeš kod mene, kad god ti trebam, pozovi.” Mama prevrće oči pruža mi šal i kapu, meni iz oka kradom dve krupne suze kaplju. Ni da se pozdravim nisam stigao s društvom u školi, Jana da odlazim ne zna i to me mnogo boli. Evo već taksi trubi ja bi da

Ilustracija: AI Bila jednom davno jedna zemlja u kojoj su stajala ogromna gvozdena vrata, začarana tako da se nisu mogla otvoriti ni snagom ni magijom. Mnogi su dolazili da ih pokore — vitezovi su udarali mačevima, a čarobnjaci izgovarali najmoćnije čini, ali su vrata ostajala nema i hladna. Jednog dana priđe im siromašni mladić, zastade, pa nežno reče: „Molim vas, otvorite se, iza vas možda nekoga čeka nada.” Kao da su prvi put čula ljudsku toplinu, vrata tiho zaškripaše i s

Ilustracija: AI Bila jednom jedna vila koja je živela na vrhu planine, gde sunce i vetar šapuću tajne. Njena magija je mogla da oživi cvetove, ali i da otkrije skrivene istine ljudskih srca. Jednog dana je srela dečaka koji je izgubio veru u čuda. Vila ga je nežno povela kroz svet gde svaki list i zrno svetlosti skrivaju malo čudo. Tada je dečak shvatio da prava magija nije u vilama, već u sposobnosti da vidiš lepotu i dobro u svemu.