Danilo Kocić: U čaši je bura vode i druge pesme

Ilustracija: Copilot

U ČAŠI JE BURA VODE

U čaši je bura vode

Kao sanak reka ode

Da pozdravi sela, ptice

Moje divne drugarice

Da pozdravi šume, snove

Naše čudne razgovore

Naše pesme, naše priče

Koje tiho, same zbore

Hej, drugari, snovi naši

Neka pesma sad poteče

Nek ostanu naši snovi

I predivno zimsko veče!

Danilo Kocić

BAŠTA

U bašti pokraj reke

Stanuju moji snovi

A sneg tiho peva

Predivni refren novi

Lasta više nema

Otišle daleko na jug

Olovka čuva uspomene

I moj najbolji drug

Čekamo da dođe leto

Da opet čuje se graja

Da reka zove sve nas

I da se veseli raja

Volim dok peva zima

Al priznajem, leto milije

Sunce donosi radost

I kada kiša lije!

Danilo Kocić

SLIKA

Oko mene ptice lete

Nisam više malo dete

Ali čuvam prošle dane

Sa osmehom i bez sete

Čuvam leta, ptice poj

I proplanke, druže moj

Čuvam staze pokraj reke

Više nisam malo dete

U srcu mi pesma stane

Na protekle, divne dane

Sad kada sam slika stara

Uspomena me odmara!

Danilo Kocić

GOVOR

Govorim samo u mislima

Tako se najbolje slažem

Pričam lažne događaje

Neću da vas lažem

Govorim samo u pesmama

To mi je san i java

Ne znam da pišem drugačije

Istina je, drugari, prava

Govorim samo dok ćutim

Drugari me slušaju tiho

A onda neko zapeva

Idemo, ne stanuje ovde niko!

Danilo Kocić

ZVEZDE

Dok zvezde trepere na nebu

Moje se slike slažu

Hteo bih i ja daleko

Makar da vidim plažu

Vidim i mesec što plovi

Nekuda kao da žuri

Onda se oblak pojavi

Dok ja za njim žmurim

Letim tako daleko

U snovima pesme pišem

A onda brzo ustajem

I ružne reči brišem

Tako nastane pesma

Do neba što se pruža

Žao mi bake i deke

Uvela njihova ruža!