ГОСПОЂИЦА ВИОЛИНА
Отац јој је мајстор
кремонски, стари
чаробних прстију
Антонио Страдивари.
Што старија то и боља
попут одлежалог вина,
краљица концерата
госпођица виолина.
У рукама маестра
с гудалом кад се удружи
нема на свету тог срца
које не може да растужи.
ТЕТКА ХАРМОНИКА
Раскошног звука
слика и прилика
дебељушкаста
тетка хармоника.
Свирати може
токате, етиде,
народне, забавне,
сви да јој позавиде.
Срце јој весело
а пунији стас,
на сваком весељу
увек је уз нас.
ПЕСНИКОВ СИН
Када дигнем буку, грају
мама прст на уста ставља,
попреко гледа и каже: "Тише,
знаш да тата у радној соби
стихове за децу пише."
Једна књига, друга књига...
"Доста!", "Мир!", "Тишина!",
а године моје лете,
ја бих мало да се играм.
Тата, па и ја сам дете!
Није лако песник бити
омиљен,популаран и фин,
ал' часна реч, још је теже
бити песников син.
СКРОМНЕ ПЕСМЕ
Тешко је замислити, али ипак
и скромних песама има
оних што кад их прочиташ
само пребледе, задрхти им рима.
Негде у дубинама књига
иза важних песама се крију
дрхтавих, папирнатих срца
оне заиста верују у поезију.
Кад вихор живота протутњи,
кад прођу велике, битне ствари,
схватићемо да су скромне песме,
биле најлепше у ствари.
ЏЕМПЕРСКА ЉУБАВ
Нежна штрикана госпођица
ролка по имену Изабела
срете чупавог, дебелог чову
који се баш вратио из села.
- Љубим рукав и пардонирам се
а и моја фамилија бројна,
ја сам Жика, удај се за мене
бићеш војвоткиња од Сирогојна.
- Пардон госин Жико, ал' не може
није учтиво, а није ни фер.
Моје срце већ освојио је
господин енглески пуловер.
МАТЕМАТИЧКА ЉУБАВ
У задатку једном
с две операције
срели су се знаци
различите вокације.
Минус плусу
шаље пусу
а плус опако
баца поглед на једнако.
Могућу романсу
пресече удес зао!
На крају часа редар
таблу је обрисао.
СУСРЕТ У ПАРКУ
Једног јутра
шетах парком ја
кад ме срете песник
и његова поезија.
Он је уместо
три пудлице
парком шетао
три песмице
Дозволите колега
из суседне улице
да вам представим
моје мезимице.
Ово је једна песма фина
додуше, извађена из нафталина
настала је у кризна времена
зато баш није савремена.
Ова друга је песма
скромних домета,
али учтива је и
не жели никог да омета.
А ова тећа, отмена је
ал' је много бледа
и тврдоглава је врло,
променити се не да.
Поздравих учтиво
три његове песме
и наставих шетњу парком,
о укусима се
расправљати не сме,
неко шета пудлице
а песник шета песме.
