U svojoj 40-oj godini Franc Kafka (1883-1924) koji se inače nikada nije ženio niti imao dece, jednog dana šetao je parkom u Berlinu i tada sreo devojčicu koja je plakala zbog toga što je izgubila svoju omiljenu lutku. Ona i Kafka su bezuspešno tražili lutku pa joj je Kafka predložio da se i narednog dana nađu u parku i potraže lutku. Sutradan, nakon što ponovo nisu uspeli da nađu lutku, Kafka se dosetio da devojčici dâ pismo koje je “napisala” lutka u kome kaže: „Nemoj da plačeš, krenula sam na put oko sveta. Pisaću ti o svojim avanturama.“ Ovako je počela priča koja će trajati sve do Kafkine smrti. Tokom njihovih susreta Kafka bi čitao pažljivo napisana pisma koja je napisala lutka u kojima opisuje svoje avanture, a koja su se devojčici veoma svidela. Konačno, jednom prilikom, po povratku u Berlin, Kafka je vratio lutku (kupio novu). - Ne liči na moju lutku - rekla je devojčica. Kafka joj je onda predao pismo u kome je lutka rekla: „Moja putovanja su me izmenila.“ Devojčica je onda zagrlila lutku i srećna odnela lutku kući. Nakon godinu dana, Kafka je umro. Mnogo godina kasnija kada je devojčica odrasla pronašla je pismo u lutki. U pisamcetu koje je potpisao Kafka pisalo je:
„Sve što voliš najverovatnije će biti izgubljeno,
ali na kraju ljubav će ti to vratiti na neki drugi način.“
Prevod sa engleskog: Ana Stjelja
*Istinit događaj koji se dogodio Francu Kafki adaptirao je španski pisac Jordi Sierra, na osnovu sećanja Dore Dijamant sa kojom je Kafka živeo pola godine u Berlinu. Na osnovu ove priče snimljen je i kratki animirani film „Kafkina lutka“
Comments