Lazar Trajković: Gvozdena vrata

Ilustracija: AI

Bila jednom davno jedna zemlja u kojoj su stajala ogromna gvozdena vrata, začarana tako da se nisu mogla otvoriti ni snagom ni magijom. Mnogi su dolazili da ih pokore — vitezovi su udarali mačevima, a čarobnjaci izgovarali najmoćnije čini, ali su vrata ostajala nema i hladna. Jednog dana priđe im siromašni mladić, zastade, pa nežno reče: „Molim vas, otvorite se, iza vas možda nekoga čeka nada.” Kao da su prvi put čula ljudsku toplinu, vrata tiho zaškripaše i sama se otvoriše. Tako je nastala poslovica koju ljudi i danas pamte — da lepa reč i gvozdena vrata otvara.