Bila jednom jedna devojčica koja se zvala Ljubav. Bila je tako dobrodušna i velikodušna i veoma radoznala o svetu izvan Zidina. Ljubav je živela u prelepom gradu, ali su njeni roditelji bili veoma uplašeni jer je bila tako osetljiva i mala, pa su je držali u kući. Ljubav je imala prelepu sobu sa toliko igračaka i knjiga i imala je učiteljicu koja ju je posećivala četiri dana u nedelji kako bi radila domaći. Bilo je veoma zainteresovana za spoljašnji svet i često je postavljala pitanja učiteljici:
Šta sve postoji iza zidina?
Učiteljica joj nikada nije jasno odgovorila. Uvek je govorila stvari bez smisla.
- Nebo je plavo. Drveće je zeleno. Postoje velike kuće i crveno cveće.
Jedne noći, Ljubav je pokušavala da zaspi, a onda je čudan insekt došao u njenu sobu, i počeo da zuji:
- Bzzzzzz...
- Jesi li ti komarac? - upitala je insekta...
- Ne, ja sam vilin konjic. Ja sam divlji vilin konjic, ali vetar me oduva pa ne mogu da nađem put. Izgubio sam sestre. Ali moje sestre me vole, vratiće se po mene.
- Da li dolaziš van Zidina? Molim te, reci mi, šta postoji tamo? - Ljubav, upita mali insekt.
- Da li si ikada videla noć bez zvezda?
- Ne, odgovorila je devojčica.
- Da li si ikada videla pticu bez krila??
- Nisam, odgovori devojčica.
- Dakle, to se nalazi iza Zidina.
- Tuga i strah. Nema mesta za boravak i igru, jer je ljubav otišla još pre nekoliko godina.
- Ali ne razumem...
- Ja sam Ljubav i nikad ne odlazim... U stvari, nikada nisam imala priliku da izađem izvan tih zidina!!! - odgovorila je vrlo ozbiljno.
- Onda, ako si ti Ljubav, moram te nečemu nauliti, ali nemam sad vremena, moje sestre će uskoro doći po mene. Srećni smo samo kada smo svi zajedno. Ako si ti Ljubav, onda moraš da budeš slobodna. Moraš da savladaš te zidine. Moraš da ideš duboko i da primiš pre nego što uzmeš. Ali uvek moraš da daš od srca. Svaki put kada daš ljubav, rađa se vilin konjic. Potrebno nam je toliko viin konjica da bismo ovaj svet održali u harmoniji, punim svetlosti i nade. Ako si ljubav, bez obzira na sve, ostaćeš u srcu ljudi i životinja. Pokušaćeš svaki dan i noć. Jer samo Ljubav može da izmami osmeh na ljudskim licima, samo ljubav može vratiti svetlost zvezdama... Samo Ljubav može doneti krila pticama. Ako si ti ljubav, samo ti, možeš uništiti te zidine!!! Ljubav je ogromna energija, puna svetlosti i saosećanja. Niko je ne može zaustaviti, ako želi. Ako si prava Ljubav, ovaj svet će ponovo biti u miru, srećan i zdrav.
Prevod sa engleskog: Ana Stjelja
Eva P. Ljanu (Eva P. Lianoy) je višestruko nagrađivana grčka književnica. Piše poeziju i priče za decu. Do sada je objavila nekoliko knjiga za decu. Posebno je inspirisana japanskim narodnim pričama i legendama sa kojima se upoznala na grčki prevodeći delo grčko-irsko-japanskog književnika Patrika Lafkadija Herna (Kazuo Koizumi). Zastupljena je u brojnim, kako grčkim, tako i međunarodnim književnim antologijama. Nalazi se u uredništvu brojnih grčkih i međunarodnih časopisa. Živi i radi u Atini.
