„Svet stvarnosti ima svoje granice. Svet mašte je neograničen”.
Žan Žak Ruso
Napisane iz perspektive deteta i iz perspektive odraslog, pesme Tatjane Milanović već u samoj naslovnoj sintagmi sugerišu vedrinu, plemenitost i ostale pozitivne etičke vrednosti, koje odlikuju svet dece i svet detinjstva. Njeni veseli i razigrani stihovi obuhvataju raznovrsne teme i motive, a ponajviše one koji se odnose na igru i igračke, na lepotu prirode i godišnjih doba, na školu i društvo, na prvu đačku ljubav, te na svet biljaka i životinja.
Tatjanin umetnički i stvaralački svet u celosti je namenjen deci mlađih uzrasta, a to naročito pokazuje završni ciklus pesama koji na sebi svojstven način pokazuje čemu služe pojedine stvari, predmeti, pojave, životinje i slično. U tom obraćanju naivnom svetu mališana Tatjana Milanović se trudi i u tome uspeva da bude maštovita, interaktivna i u izvesnoj meri poučna, što znači da znalački objedinjuje tradicionalno i moderno.
Po tome, ali i po drugim izražajnim i semantičkim parametrima, njene pesme su pisane po meri savremenog deteta, koje na svom putu odrastanja želi da upozna svet oko sebe i svet u sebi. Iako nevelika po svom obimu, a dodatno ukrašena divnim ilustracijama Lare Dorin, ova zapažena zbirka pesama svakako doprinosi bogaćenju savremene poezije za decu kako u dijaspori tako i u zemlji.
Komentar